povedi me tamo, na vrata moje sestre
nasloni me ledjima na zid
oci su nase usamljene zvijezde
stavljam dlanove na njih
I opet sam djete, opet, idem u duboko
tu gdje ne vidi se dno
i ceznja je moja dokle seze oko
dok se pozdravljam sa njom
Dusom prolaze tihe jeseni
draga proljeca, zlatnih boja
Blagoslovi me i dozvoli mi
da se oprosti dusa moja,
eeeeej, dooozvoli mi
Ceznja je moja s ove strane ceste
pod jastukom ostavljeni zub
i neka joj jutro nesto dobroga donese
kada ne bude me tu
Dusom prolaze, tihe jeseni
Draga proljeća zlatnih boja
Blagoslovi me
i dozvoli mi
Da se oprosti duša moja
Da se oprosti duša moja
Dozvoli mi
Dozvoli mi
Zahvaljujemo Joke na poslanom tekstu
